Сунчани часовник

Теодора Поповић, студент Географског факултета Универзитета у Београду

Данас је на јужном зиду наше школе постављен вертикални сунчани часовник захваљујући Теодори Поповић, студенту прве године Географског факултета у Београду која је у склопу практичног рада из предмета Математичка географија добила задатак да исти конструише. Она је тако испунила једну од својих предиспитних обавеза у циљу популаризације природних наука, а школи је остао зидни сунчани часовник, као украс зграде и као наставно средство.
Послове које је обавила ова студенткиња пре постављања часовника били су избор зида и места на зиду, мерење географског азимута зида и географских координата школе, док је њен ментор, проф. др Милутин Тадић, урадио прорачун часовне скале сунчаног часовника и израдио нацрте часовне скале и бацача сенке.
Теодора је финансирала израду полоса и куповину металних цифара бројчаника.
Прорачун за сунчани часовник

Уз помоћ домара школе Стаменковић Мирослава и професора физике Вељовић Бојана, бацач сенке и бројке монтирани су за око сат времена. Надамо се да ће следеће године, када се уради фасада школе, часовник заблистати у пуном сјају.

Домар школе Стаменковић Мирослав поставља металне цифре бројчаника.

Сунчани часовник на згради основне школе у Великом Борку.

Часовнику су се највише обрадовали ђаци прваци.

Сунчани часовник јесте најстаријa и најједноставијa справа за мерење времена, али је истовремено и најатрактивнији од свих часовника. Током саме монтаже, није било ученика који се није зауставио да погледа шта се то поставља на зиду школе и чему то служи.
Овај часовник у Великом Борку од данас ће бити најатрактивнији часовник у овом селу, а трећи по реду израђен на територије општине Барајево, након часовника на Центру за културу у Барајеву и приватној кући у Манићу. Зашто? Зато што је то еколошки часовник, нечујан, има скоро вечну „батерију”, не треба га навијати – сам проради када огреје Сунце, показује дневне часове, украшава зграде и тргове, подучава проницљивог посматрача.