Финска

Школство у Финској

Образовање у Финској је бесплатно за све, па чак и у приватним школама које раде по истом плану и програму као и државне школе. Деца имају бесплатне оброке, а током основног школовања добијају и бесплатне уџбенике.
Основна школа траје 9 година (6 + 3), а деца крећу у школу са седам година.
Школе се отварају у 7.30 часова ујутру. Ђаци весело утрчавају у школске ходнике, скидају ципеле и јакне, одлажу их у своје плакаре. Неки обувају папуче, неки су у чарапама.

Оно што нам се посебно допало је то што школу доживљавају као други дом. Атмосфера је радна, позитивна и отворена, много се прича и дискутује. Наставници се доживљавају као пријатељи, па им се обраћају по имену. Врата свих учионица по школи су увек отворена.

Поред редовних учионица постоје и теретана, библиотека, просторије за разоноду, соба са музичким садржајима, соба за секцију народних рукотворина, студио за глуму, просторија за научна истраживања, фотеље где се ученици одмарају читајући, шах столови и много тога још. Деца имају на располагању много избора за слободне активности. Спорт, музика, уметност и језици су углавном избор све деце.
Школе имају и разне животиње које ученици хране и цвеће које заливају и тиме се уче одговорности и љубави према природи. Поред овога, сакупљају и материјале за рециклажу што им развија еколошку свест.

После рада долази богат топао оброк. Када се време за ручак заврши, деца склањају све за собом и односе прибор на место где се одлажу употребљени судови.

Школа се обично завршава у периоду од 12.00 до 14.00 часова, зависно од узраста.

Деца са посебним потребама иду у исте школе са осталом децом, али само једно дете са специјалним потребама може бити у разреду. Они имају и додатног учитеља-асистента, који им помаже при учењу, јер им је битно да сви, осим образовања, стекну и социјалну интелигенцију.

До петог разреда ученици се уопште не оцењују нумерички, а од петог до деветог разреда или не постоје нумеричка оцењивања, или постоје као комбинована уз писмени извештај о напредовању ученика.

Љубав према књизи је фасцинантна. Није уопште ретка слика да видите децу које седе у парку и читају.

Можете ли све то замислити код нас?

Ево како изгледа наша школа.

Тужна слика, зар не? Ако бих почела да набрајам шта немамо био би то један подужи списак.

Финска, за разлику од наше државе, заиста улаже много у образовање, али им се то враћа на најлепши начин. Једна су од најразвијенијих земаља света и нема одлива мозгова. Сви стручњаци су ту да помогну земљи која је на најлепши начин улагала у њих.

Завршило се још једно путовање. Вратили смо се кући са жељом да дођемо опет.
Hyvästit Suomessa!

Advertisements
Categories: Пут око света, Финска | Поставите коментар

Новогодишња чаролија

Чаролија траје онолико колико ми то желимо! Некада и цео живот! Треба знати препустити јој се и уживати у њој. Нисмо желели да она нестане, па смо по повратку из SantaParka узели прибор за цртање и насликали Деда Мраза.

IMG_7463

Направили смо папирне украсе за учионицу и честитке, а онда… уместо да искоришћене пластичне посуде (пластичне чаше од јогурта, киселе павлаке) и картонске ваљке из ролни тоалет папира бацимо у канту, од њих смо направили занимљиве новогодишње украсе. Не само да смо уживали у прављењу украса од ствари које сваког дана бацамо у корпу за отпатке него смо смањили смеће и уштедели новац. Ми то зовемо креативна рециклажа.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Иначе, било би добро када би се мало више угледали на Финце и посветили заштити животне средине и очувању природе. Они цене природу, обожавају природу, брину о природном окружењу.

И још нешто – украсили смо четинар у школском дворишту! Зар то није боље него да смо јелку унели у топлу учионицу?

Да смо знали да у Србији неће бити снега за Нову годину, сигурно би наше жеље, које смо упутили Деда Мразу, биле мало другачије. Али, ко се томе надао? Овако смо направили пано посвећен зими, да нас сећа на Финску и снег.

IMG_7440

Categories: Пут око света, Финска | Поставите коментар

У домовини Деда Мраза

Сигурно се питате постоји ли Деда Мраз? Свакако! Где живи? На северном полу? Не, сви знамо да на „нултој тачки“ баш нико не живи. Да вам откријемо. На северу Финске, у близини града Rovaniemi („Врата Лапоније“), смештено је његово село. Налази се на самој поларној граници (на рубу арктичког круга). Ово место изабрао је јер је окружено мистичним густим шумама, а патуљци и собови не воле врућину, сунце зими не излази бар један дан, а поларна ноћ траје месец дана. Ту се може видети и мистична игра светлости, залеђена река и „Ушата планина“ Korvatunturi. Она својим изгледом подсећа на два велика уха помоћу којих Деда Мраз чује жеље деце из целог света, а дубоко под земљом налазе се тајне радионице у којима патуљци и вилењаци праве играчке за Нову годину и Божић.

Село Деда Мраза саграђено је у лапонском етно стилу са дрвеним кућицама, декорисано хиљадама светлуцавих лампиона, звончића и прапорака. На самом улазу у село налази се десет метара висок златни бор. Ту је и чувена канцеларија затрпана писмима деце из целог света, пошта која чува сва писма и сортира по државама…

Да ли смо га видели? Чуј, видели? Лично смо га упознали! Дочекао нас је у својој канцеларији. Био је веома љубазан. Сваком детету дозволио је да му седне у крило и шапне своје новогодишње жеље.

Предложио нам је да обавезно пређемо „поларну границу“ – црту арктичког круга за шта смо добили сертификат на коме пише да смо прешли с краја света на његов почетак.

Оно што нам се посебно допало је SantaPark, забавни парк на тему Божића.
Ходали смо кроз тајанствене пролазе унутар пећине сусрећући се са живахним вилењацима и патуљцима. У Gingerbread кухињи имали смо прилику да украшавамо медене колачиће направљене по тајном рецепту Бака Мразице. У школи вилењака научили смо нешто о њиховим древним вештинама за шта смо добили сертификат Вилењачке школе. Они су нам помогли и да у радионици направимо божићни украс од нуле. Посетили смо и краљевство Ледене принцезе и галерију.

Било је ЧАРОБНО!

Сусрет са Деда Мразом се не заборавља! Имаћемо шта да причамо својој деци и унуцима…

Categories: Пут око света, Финска | Поставите коментар

Негде на крају света

Шта мислите где смо путовали у децембру?
Тамо где би свако дете пожелело да буде! Путовали смо на крајњи север Европе у Финску, домовину Деда Мраза. Наравно, морали смо да направимо одличан план како би што више дестинација обишли у овој бајковитој земљи.
Свако дете је имало својих жеља, па је списак био подугачак (упознати најомиљенијег деку на планети, посматрати небо и уживати у чаролијама поларне ноћи, пецати на леду, ићи на сафари са хаскијима, провозати се санкама које вуку ирваси…).

Знате какве су маме – увек се плаше да вам не буде хладно, да не озебете. Зато су нас наоружале топлом одећом и обућом, спаковале и што треба и што не треба („да се нађе“). Сва срећа, те од превеликог узбуђења нисмо осетили терет торби.

Дочекала нас је земља нетакнуте природе, земља која има 37 националних паркова!
И где би прво мали чувари природе него да обиђу један од њих. Упутили смо се на север у мистичну Лапонију, изоловану дивљину која у вама пробуди страхопоштовање.

У Националном парку Lemmenjoki, највећем у Финској и уједно једном од највећих у целој Европи нисмо видели ни једног мрког медведа, али зато јесмо лосове којих има у изобиљу. Обишли смо Sámi села и музеј SIIDA (прозор у Sámi свет, њихову културу и арктичку природу).

А онда правац Muonio. Зашто баш тамо? Па да посетимо праву фарму собова и Harriniva husky центар. Жеља нам се испунила! Упрегли смо нашу екипу паса и појурили по снегу, а онда се провозали санкама које су вукли ирваси. Није нас био страх да се провозамо ни моторним санкама преко залеђеног језера и снегом покривених шумских стаза. Опробали смо се у брзом ходању по снегу у снежним ципелама и у пецању (врло популарној зимској активности). Избушили смо рупу у леду, убацили удицу и… да вас не лажемо, нисмо ништа упецали.

Поларне медведе нисмо срели у дивљини, али зато јесмо видели у зоолошком врту Ranua. У њему живи 60 различитих арктичких и нордијских животињских врста.

Ледени хотел? Снежни дворац? И то постоји у граду Kemi. Дворац LumiLinna се прави од снега и леда на почетку сваке зимске сезоне и увек изгледа другачије, а у хотелу се можете и преспавати. Температура у собама је -5ºC. Уместо на постељини, спава се у посебним термо скафандерима на леденим плочама прекривеним крзном, па ко воли, нек изволи!
Ту није крај. Зимска атракција број 1 у овом граду је ледоломац Сампо. Како је диван осећај када пловите овом грдосијом, а око себе видите само непрегледно небо и лед. Јесте да су нам се образи заруменели, али како смо могли да одолимо а да не прошетамо ходајући по леду?

Лапонија је оаза мира и тишине, хладна и магична, бела и бајковита. У овој области чак и време спорије тече. И добро је што је тако!

Кренули смо у потрагу за поларном светлошћу (непредвидивом Aurora Borealis). И уловили смо је! Ту магију боја, природни лајт-шоу на небу и невероватан призор памтићемо за цео живот.

Погледајте још видео снимака Feel the Finnish Lapland, The Northern Lights (Aurora Borealis), Visit Finland.

За крај смо оставили оно најслађе! Rovaniemi.

Categories: Пут око света, Финска | Поставите коментар

Блог на WordPress.com.