Бела недеља

Кроз главну улицу у Великом Борку данас је прошла маскирана, весела и бучна поворка неких, по свом расту, необичних бака и дека. У рукама су им били штапови, фруле и гитаре, на глави мараме и шешири. Цегери су им били пуни слаткиша, разног воћа и других ђаконија.
Погледајте видео запис на YouTube каналу.

У намери да очувамо и негују народну традицију организовали смо маскенбал поводом Беле недеље. Деца су обукла костиме и маскирана поворка ишла је од куће до куће, изводила разне игре и забављала мештане. Домаћини су, по обичају, учеснике поворке даровали слаткишима, воћем, сувим шљивама, печеним дулецима, сланином, јајима…
Малишани су уз смех и шалу играла и певала у двориштима испред кућа пожелевши домаћинима родну, берићетну годину, здравље и напредак.

Тиме смо подсетили на старе и помало заборављене обичаје, на велику радост наших бака и дека који нас позивају да их посетимо и наредних година, са жељом да у Србији оваквих поворки буде још више.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

А за оне који први пут чују за Белу недељу, ево нешто о њој.

Бела недеља је последња седмица зимског периода, пред Васкршњи пост, а последњи дан ове недеље се зове Беле покладе.
Покладе се послављају и међу православцима и међу католицима. Карневали се, широм света, одржавају непосредно пред пост и означавају његов почетак. И најпознатији карневал у Рију је прослава поклада. Реч карневал потиче од латинске речи царне вале што значи ’’збогом месо’’.
Некада су, и у Србији, током Беле недеље ишле маскиране поворке људи, нагарављених лица и прерушених – у оделима обученим наопако, огрнутим животињским кожама. Они су звонили клепетушама, галамили и сакупљали дарове.
Обредне поворке представљале су део религијског понашања Срба. Био је то начин настојања српског сељака да се успоставе повољни или избегну неповољни односи са натприродним силама, да сачувају народ, стоку и њиве од неповољних утицаја оностраног и атмосферских непогода.
Нажалост, данас је у Србији све мање поворки.
Беле покладе су дан за праштање. Верници једни од других траже опроштај како би ’’чисте душе’’ отпочели пост. Ово је весео дан, пун шала, песме, радости. У домовима се спремају богате трпезе, пуне разних ђаконија.
Према веровању у том периоду је нарочита опасност претила од вештица. Веровало се да оне лете око куће, па се предузимао низ мера за заштиту од њих: људи су се мазали белим луком, везивале су се вериге, у ватру се стављао рог или парче коже да би их дим отерао, на прозоре се стављало глогово трње и покривачи да се светлост из куће не би видела напољу.

Advertisements
Categories: Волим Србију, Обичаји и веровања | Поставите коментар

Кретање чланака

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.

%d bloggers like this: